Fotografisanje noću

Pretpostavlja se da je dnevno svetlo najbolje svetlo zahvaljujući kojem se dobija čista i oštra fotografija, takođe i prirodna, za razliku od onih koje se fotografišu pod blicem i ostalim veštačkim osvetljenjima. Ipak većina profesionalnih fotografa smatra da je najbolje fotografisanje po oblačnom danu.
Kakvi su uslovi za fotografisanje kada nema skoro nikakvog prirodnog svetla? Kakvi su uslovi kada pokušavamo da fotografišemo noću?
Noćna fotografija je posebna vrsta fotografije koja zahteva profesionalni fotoaparat, dodatnu opremu kao i veoma dugo iskustvo u ovom polju fotografije i strpljenje. Glavna osobina koju mora posedovati svako ko želi da se bavi noćnom fotografijom jeste strpljenje. Naravno, noćne fotografije, kao i sam proces fotografisanja noćnih prizora variraće od teme do teme.  Nije isto ukoliko se noću fotografiše grad ili priroda, vatromet ili munja, zvezde ili park, itd.
U zavisnosti od lokacije, kao i same teme i naravno njenog osvetljenja biće neophodna i sledeća oprema: stativ, daljinski okidač, ručne lampe, reflektori ili blicevi.
Noć u nama budi romantiku i zato smo joj naklonjeni kada je vidimo na fotografiji. Fotografije prelepe prirode prekrivene snegom, zahvaljujući kojem fotografija nije toliko mračna, probudiće u nama lepa praznična osećanja, još ako je u pitanju predeo na kojem se vidi i priroda i grad, pa se na kućama nalaze prelepi lampioni i ostala novogodišnja osvetljenja, ova noćna fotografija ličiće na pravu Božićnu razglednicu, a nema osobe koja pred ovim razglednicama ostaje ravnodušna.

Fotografisanje sportskih događaja

Dakle, pozicija na kojoj se nalazi fotograf jedna je od prvih stvari na koju se mora obratiti pažnja. Dobro, tako je sa bilo kojom drugom vrstom fotografije – možda ćete reći. I bićete potpuno u pravu, ali treba imati u vidu koliko samo različitih sportova postoji, te koliko je potrebno iskustva i proučavanja da bi se za određeni sport našla adekvatna pozicija za fotografa. Na primer, jasno Vam je da nije isto kada se fotografiše ronilac, paraglajderista, ili skijaš.
Čak i ukoliko kojim slučajem nismo imali prethodno iskustvo sa baš tom sportskom disciplinom i samim događajem koji je Vama neophodan da se fotografiše, mi ćemo unapred istražiti temu, sport i prilagoditi se situaciji; i to sa velikim zadovoljstvom, zato što naš cilj i jeste da se još uvek usavršavamo i razvijamo i kao fotografi, ali i kao ljudi; a, na ovaj način, otkrivanjem novih stvari to i te kako radimo. Šta podrazumeva ta priprema i istraživanje sporta koji treba da se fotografiše? U zavisnosti o čemu je reč, mi ćemo proučiti pomalo o samoj disciplini, lokacijama održavanja, pogledati već rađene profesionalne fotografije na tu temu, odgledati snimke istih kako bismo najbolje stekli viziju koja je pozicija najbolja za nas. Ukoliko ne bismo odradili ovaj deo pripreme, nego bismo se samo pojavili i pokušali na licu mesta to da uradimo, izgubili bismo dosta vremena i ko zna koliko potencijalno dobrih fotografija.

Fotografisanje portreta

Da je fotografija samo to, ne bi se s pravom nazivala umetnošću, i svako bi mogao da bude fotograf. Međutim, istina je, hvala Bogu, malo drugačija, te se i dalje u ovoj, pre svega umetnosti, a zatim i profesiji, neguje kvalitet. Iako se, možda ne razumete u fotografiju, i sami ćete umeti da prepoznate tu ogromnu razliku između amaterske i pofesionalne fotografije; jer, razlika je na mnogo dubljem nivou, od čisto tehničke razlike. Čak iako ne biste umeli da je objasnite rečima, doživeli biste je; fotografije na simobličan način komuniciraju sa nama.
Portreti nisu nešto novo. Verovatno i sami znate koliko su se nekada ranije izrađivali portreti, samo u drugačijem obliku – slikarskom. Svi važni ljudi u svetskoj istoriji, sve bogate porodice plaćale su slikarima velike sume novca kako bi im bio izrađen adekvatan portret. Odavno je portret dobio svoju drugačiju formu – fotografsku, koja, čini se, kao da preovlađuje u ovom savremenom svetu. Da li je to zbog brzine naših života u kojima nema vremena za višečasovno sedenje u istoj pozi pred slikarem, da li je to zbog same cene ili jednostavno zbog toga što fotografija ipak daje neku drugu dimenziju, neku verniju dimenziju? Nije ni važno koji god da je odgovor na ovo pitanje, važno je da smo tu i da se bavimo fotografisanjem portreta. Ipak, fotografija Vam pruža mnogo više mogućnosti – od veličine izrade, do broja kopija i tome slično; a, da ne govorimo o obradi fotografija u mnogim profesionalnim programima, kada je digitalna fotografija u pitanju; tu su mogućnosti, praktično neograničene. Opcija ima bezbroj, a na Vama je samo da kažete Vašu želju i dobićete portret baš onakav kakav ste zamislili.
Tek kada se spomene fotografija drage osobe, mnogi se slože sa celom ovom pričom o tome kolika je važnost kvalitetne fotografije, odnosno vernog portreta. Možda je ljubav bio motiv koji je pokrenuo ljude da usavrše ovu tehniku? Upravo zbog takvih motiva fotografisanje jeste umetnost, a fotografisanje portreta njena posebna oblast.

Fotografisanje pejzaža

Noćna fotografija je posebna vrsta fotografije koja zahteva profesionalni fotoaparat, dodatnu opremu kao i veoma dugo iskustvo u ovom polju fotografije i strpljenje. Glavna osobina koju mora posedovati svako ko želi da se bavi noćnom fotografijom jeste strpljenje. Naravno, noćne fotografije, kao i sam proces fotografisanja noćnih prizora variraće od teme do teme.  Nije isto ukoliko se noću fotografiše grad ili priroda, vatromet ili munja, zvezde ili park, itd. Sada Vam je verovatno malo jasnije o čemu je sve reč kada govorimo o noćnoj fotografiji. Ima mnogo noćnih prizora koji će Vam bukvalno oduzeti dah, ali je veoma teško uhvatiti ih i ovekovečiti i u kvalitetnoj fotografiji. Jedan od veoma važnih delova kod fotografske opreme kada želite fotografiju u noćnim uslovima jeste dobar svetlosni objektiv. U zavisnosti od lokacije, kao i same teme i naravno njenog osvetljenja biće neophodna i sledeća oprema: stativ, daljinski okidač, ručne lampe, reflektori ili blicevi.
Verovatno ste se i sami više puta zapitali zbog čega se dešava da fotografija koja se radila noću, ili pri bilo kakvom slabom osvetljenju ne izgleda dovoljno oštro, tj. zašto se na njoj ne vide svi oni detalji koje ste Vi golim okom videli? Vrlo jednostavno, Vaše oko je mnogo bolji objektiv od onog koji imate na fotoaparatu.  Dakle, objektiv može ali i ne mora biti presudna stvar prilikom ovakve vrste fotografisanja. Ukoliko želite da se usudite da se okušate u ovoj disciplini proučite stručne tekstove, nabavite kvalitetnu opremu i naoružajte se strpljenjem. Ukoliko, pak nemate želju da se ovoj fotografiji posvetite toliko, a potrebna Vam je određena kvalitetna noćna fotografija, onda posao prepustite, profesionalcima

Filteri u fotografiji

Filteri imaju važnu ulogu kod bavljenja fotografijom. Osim što štiti objektiv on dopunjuje neke nedostatke filma. Proizvode se u raznim bojama i postavljaju se ispred objektiva.
Neutralni filteri nemaju nikakav uticaj na fotografiju. Služe isključivo za zaštitu objektiva od ogrebotina, prašine i otisaka prstiju. Kvalitetni neutralni filteri su skupi jer su izrađeni od kvalitetnog stakla. Za amatersku upotrebu dovoljni su i jeftiniji modeli.
UV (ultravioletni) praktično se koriste kao i neutralni filteri. Uloga im je da odstrane maglu u daljini fotografije.
Polarizacioni filteri su nezabiolazni deo opreme svakog fotografa. Postoje dve vrste ovih filtera.
Polarizacioni (PL) i cirkularni polarizacioni (CPL). U praksi se više koriste cirkularni polarizacioni, jer ne zbunjuju autofokus. Ovaj filter ima ulogu da ukloni ili umanji refleksiju sa sjajnih predmeta i da fino zatamne nebo, dajući mu lepu boju.

Delovi digitalnog fotoaparata

Osnovni delovi digitalnog fotoaparata su:
Objektiv
Deo fotoaparata koji prikuplja svetlost i fokusira ga tačno da padne na senzor. U objektivima digitalnih fotoaparata uglavnom se radi o grupi sočiva.
Zatvarač
Zadatak ovog dela digitalnog fotoaparata je da za određen vremenski period propusti svetlost. Na taj način pobuđuje se foto ćelija u zavisnosti od vremena propuštanja svetlosti tj. otvorom blende.
Fotosenzor
Najčešće korišćen fotosenzor u digitalnim fotoaparatima je CCD. On služi za pretvaranje svetlosti u električni signal pomoću hiljada, pa čak i miliona malih elemenata osetljivih na svetlost poznatijih kao pikseli.
Procesor
Uloga procesora je da obradi sve podatke prikupljene sa ostalih fotoelemenata.
Memorijska kartica
Služi za skladištenje obrađenih podataka u određenom formatu. Može biti različitih dimenzija, kapaciteta memorije, oblika…
Ekran
Osim za kadriranje, ekran služi za pregled odrađenih fotografija, kao i za prikazivanje parametara tokom podešavanja fotoaparata.
Kućište
Objedinjuje sve prethodne elemente u celinu i sadrži razne komande za upravljanjem funkcionalnosti fotoaparata.

Parametri digitalnog fotoaparata

Digitalni fotoaparat ne čini dobrim samo broj piksela koji danas broji nekoliko miliona. Osim toga, digitalni aparat poseduje tri osnovne karakteristike koje ga izdvajaju od amaterskog fotoaparata:
-Ekspozicija  je vreme za koje senzor izlažemo svetlosti. Podela ekspozicije u fotoaparatima je:
Bulb – 30”  25”  20”  15”  10”  5”  4”  3”  2”  1”  1/2  1/4  1/8  1/15  1/30  1/60  125  1/250  1-500  1/1000  1/2000  1/4000  1/8000
Otvor blende je otvor kroz koji propuštamo određenu količinu svetlosti koja nam je potrebna. U zavisnosti od kvaliteta objektiva koji stavljamo na telo fotoaparata, otvor blende može biti:
          f/1.4  f/2  f/2.8  f/4  f/5.6  f/8  f/11  f/16  f/22  f/32
Otvor blende                                                                                                       Slika 8. Otvor blende 

Osetljivost ili ISO je broj koji označava koliko je senzor osetljiv na svetlost. Dodeljene vrednosti za osetljivost su
ISO 100-200-400-800-1600-3200-6400-12800-25600.
Što je brojna vrednost veća, fotografija je neoštra i ima malo detalja. Osnovne karakteristike su ekspozicija i blenda, kojim stalno manipulišemo kako bi dobili dobru fotografiju. Ali u uslovima slabog osvetljenja nije dovoljno samo otvoriti blendu maksimalno i spustiti ekpoziciju, pa se mora osetljivost povećavati dok se ne dobije zadovoljavajuća fotografija.
Kombinacijom ova tri parametra moguće je napraviti desetine identičnih fotografija, u zavisnosti od mogućnosti i kvaliteta fotoaparata i objektiva.

Digitalni fotoaparat

Digitalni fotoaparat (slika 6.) je uređaj pomoću kojeg se beleže digitalne fotografije ili video snimak. Najprodavaniji fotoaparati su upravo digitalni jer su uključeni u upotrebu u svim sferama života.

Digitalni fotoaparat marke Nikon

 

 

 

 

 

Slika 6. Digitalni fotoaparat (Wikipedia)

Amaterski fotoaparati namenjeni su običnim ljudima jer su pre svega jeftini, laki za korišćenje, raznih boja, oblika, dimenzija.

Profesinalni fotoaparati (slika 7.) su namenjeni profesionalnim fotografima. Kupuju ih i amateri, koji ne znaju da iskoriste sve mogućnosti ovog fotoaparata pa često budu nezadovoljni. Prednosti ovog fotoaparata su fotografije visokog kvaliteta, čak i u uslovima slabe osvetljenosti, vrhunsko kontrolisanje i regulisanje svetlosti pomoću bliceva, snimanje makro fotografije. Nedostaci su, visoka cena, vreme za obradu fotografije i dimenzije.
Profesionalni digitalni fotoaparat

Slika 7. Profesionalni digitalni fotoaparat (Wikipedia)

Kombinovani fotoaparat (slika 8.) nastao je iz ideje proizvođača da ujedine prethodne dve vrste fotoaparata. Preporučuju se osobama koje vole fotoaparat i fotografiju ali nisu dovoljno spremni da rukuju profesionalnim digitalnim fotoaparatima. Cena im je između amaterskih i profesionalnih, ali sam uređaj spada većim delom u amaterske digitalne fotoaparate.

406px-Digital-camera_aj_ashton_01.svg                                                                                                                 Slika 8. Kombinovani digitalni fotoaparat (Wikipedia)

Fotograf i fotografija

Fotograf je osoba koja obavlja fotografsku delatnost. U užem smislu misli se na osobu koja radi u foto-ateljeu i obavlja razne vrste fotografskih usluga, dok u širem smislu on obuhvata širok spektar specijalozovanih zanimanja.
Sve jednostavnija fotografska tehnika omogućava i amaterima da naprave fotografiju ali se stučnost fotografa vidi u poznavanju fotografskih veština. Osnovni proizvod jednog fotografa je fotografija bilo u materijalnoj ili digitalnoj formi.
Fotograf može biti:
Modni fotograf
-Fotoamater
-Fotograf zanatlija
-Umetnički fotograf
-Reklamni i industrijski fotograf
-Fotoreporter  
i dr.
Fotografska oprema koju fotograf koristi su:
-Fotoaparat
-Fotografski blic
-Studijski blic
-Pozadinsko platno
-Reflektujući panel
-Kišobran za rasvetu itd.

Fotografija u boji

Prve eksperimente sa bojom izveo je fancuski muzičar Luj Dik Doron oko 1869. godine. Dobio je nekoliko primeraka fotografija u boji od kojih je sačivana “Pogled na Angulem” (slika 4.) iz 1877. godine.Pogled na Angulem                                                                                                                    Slika 4. Pogled na Angulem

Za prodor fotografije u boji zaslužni su Ogist i Luj Lumijer koji su izumeli postupak sa obojenim zrnima krompirovog skroba što je bio prvi praktično primenljiv postupak u boji uveden u fotografsku primenu 1907. godine. Šira primena fotografije u boji počinje usavršavanjem filma u boji posle 1930. godine, prvenstveno od nemačkog proizvođača Agfa pa od američkog Kodaka. Naredno otkriće je polaroid-fotografija kojom se neposredno posle pravljenja snimka dobija pozitiv. Taj izum delo je Edvina Landa 1947. godine.Prva fotografija na kojoj se nalazi ljudsko bice                                                                                                           Slika 5. Fotografija na kojoj se prvi put vidi i čovek